BIZNIS Autor: D. K. 07. jul 202318:05

Kao što je Vučićev skup održan 26. maja u Beogradu bio najveći skup ikada, tako je i najavljeno povećanje penzija najveće u poslednjih 11 godina, kaže Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN.  A činjenice, i to zvanične statističke, kaže – govore drugačije. 

„U poslednje dve godine od maja ili aprila 2021. do istog meseca ove godine, prosečna neto zarada u Srbiji je porasla za 20 odsto, а penzija za 29 odsto nominalno, dok su cene hrane porasle za 43 odsto. E, to je rekordno povećanje“, kaže Ćulibrk.

On ističe da su, prema podacima trgovina, proizvodima koji se najviše prodaju cene uvećane i sto odsto. Detalji će biti objavljeni u istraživanju NIN-a.

„Svaki od tih proizvoda koje trgovci najviše prodaju poskupeo je više nego što su porasle plate i penzije. Pa, kako onda živimo bolje“, pita Ćulibrk.

On navodi još jedan značajan podatak – da je promet u trgovini na malo u realnim cenama – kada se isključi efekat inflacije – smanjen za sedam odsto.

„Dakle, plate jesu porasle za 20 odsto, penzije jesu porasle 29 odsto, a potrošnja nam je za sedam odsto pala jer su cene rasle mnogo brže. Da ne ulazimo u strukturu te potrošnje… Kada bi se merilo na onome što ljudi stvarno kupuju, nama bi inflacija samo u poslednje dve godine bila između 50 i 100 odsto. A pri tome vas ubeđuju kako nikad nije bilo bolje u istoriji“, ističe Milan Ćulibrk.

NIšta osim evra, dodaje, u ovoj zemlji ne vredi isto u protekle dve godine.

„Sve je otišlo gore za 30, 40, 50 pa i 100 odsto“, kaže sagovornik N1.

Veću inflaciju od Srbije u Evropi ima Mađarska – ako računamo da je Turska u Evropi i ona je ispred nas, kaže Ćulibrk.

„Srbija ima samo 0,2 odsto nižu stopu inflacije od Ukrajine koja je godinu i po dana u ratu. U Ukrajini je u maju inflacija bila 15,1 odsto, a kod nas 14,8 odsto. Sve druge zemlje u Evropi imaju upola manju inflaciju. U nekim zemljama inflacija je dva odsto, u većini evropskih zemalja je šest odsto, a kod nas skoro 15 odsto. A nas ubeđuju da smo uvezli inflaciju od 15 odsto. Pa što nismo uvezli šest, nego 15 odsto?! Znači da smo tome mi doprineli“, kaže Ćulibrk.

Balkanski tigar na dnu Evrope

Glavni urednik NIN napominje da je stopa rasta Srbije niska.

„Balkanski tigar je na dnu Evrope po stopi rasta. U prvom kvartalu stopa privrednog rasta bila je 0,7 odsto. Srbija je, izuzev Mađarske, ubedljivo najgora zemlja u regionu – svi susedi, zemlje sa kojoima možemo da se poredimo, imale su mnogo veću stopu rasta od nas“, ističe on. 

Za očekivanu stopu rasta od dva odsto kaže da je pitanje da li će biti postignuta.

„Sama premijerka je na sednici Saveta za BDP rekla da ne ide kako je Vlada planirala. Direktor Republičkog zavoda za statistiku rekao je da će rast BDP biti između jedan i dva odsto. Stopu od dva odsto je nazvao ‘herojskim scenarijem’. Nakon sednice, premijerka izdaje saopštenje u kojem navodi da se očekuje stopa rasta od 2,5 odsto. Ljudi, oni nas sve vreme vuku za nos i zamajavaju nas. I, očito da u tome uspevaju јer očigledno većina ljudi više veruje u njih, nego u svoje džepove, novčanike i stanje na računu, osim kad odu u prodavnicu i vide da mogu da kupe sve manje robe“, kaže sagovornik N1.

Šta ćemo „iskijavati“ 50 godina

Komentarišući izjavu predsednika Srbije da bi ova godina mogla da bude rekordna po visini stranih direktnih investicija, Ćulibrk pita – šta mi imamo od toga?

„Džaba nam investicije, ako nema privrednog rasta. Živi se od novostvorene vrednosti, a ne od investicija. A nama je rast, ponavljam, u prvom kvartalu bio 0,7 odsto i biće nam maksimum dva odsto ove godine“, kaže sagovornik N1.

On pojašnjava ovaj stav primerom izgradnje puteva.

„Problem u ovoj zemlji je kada vlada i predsednik za neki put koji može da se izgradi za 500 ili 600 miliona evra, potroše 1,5 milijardi evra, što će se verovatno desiti sa Moravskim koridorom. I to će se prikazati kao rast od tri odsto, a ne od jedan odsto koliko bi bilo da smo na izgradnju puta potrošili 500 miliona evra. I sad mi recite koji je rast bolji? Ova vlast nas je ubedila da je bolji rast od tri odsto i utrošenih 1,5 miljardi evra, nego rast od jedan odsto i utrošenih 500 miliona evra za izgradnju puta. E, tako se kreira naš rast“, objašnjava Ćulibrk.

Kada se, dodaje, završe veliki državni projekti u koji će se , poput izgradnje Nacionalnog stadiona „slupati“ milijarda evra, i koji će „zvrjati prazan“, imaćemo rast od dva odsto.

„A onda će nas svake godine nakon toga održavanje koštati po 200, 300 miliona evra. Izrazićemo rast u jednoj godini, a onda ćemo to sve da iskijavamo narednih 50 godina“, kaže Ćulibrk.

Kako javni dug raste, a udeo u BDP pada?

Sagovrnik N1 navodi zvaničan podatak da je javni dug na kraju juna bio 35,5 milijardi evra. 

„To je rast za 2,2 milijarde evra od početka godine. Zanimljivo je da je, 1. januara kada je dug bio 33 milijarde evra, njegov udeo u BDP bio oko 55 odsto. A, kada smo se zadužili za dodatne 2,2 milijarde evra, taj udeo je smanjen na 51 odsto. Gledajte kakvi su to genijalci: oni sadašnji dug porede sa BDP za koji očekuju da u ovoj godini sa 60 milijardi evra poraste na skoro 70 milijardi evra. A sve vreme nam pričaju o rastu od 0,7 odsto. I ako rast bude dva odsto, naš BDP će porasti na 61,2 milijarde evra. Sve ono do očekivanih 70 milijardi evra ostvariće se zahvaljujući – inflaciji“, objašnjava Ćulibrk.

Ako cene porastu za 10 odsto, a kurs ostane isti, nama i BDP, kako navodi – raste za 10 odsto.

„Mi smo tada svi siromašniji za 10 odsto, al’ nam je BDP veći. To je ludilo, oni su uspeli da osnovne ekonomske parametre sve izvrgnu ruglu i na neki način nas zamajavaju. I ljudi u to sve vreme veruju“, kaže on.

„Zna li on ko izvozi oružje iz Srbije“

Gost N1 je prokomentarisao i najavu predsednika Srbije o zabrani izvoza oružja.

„Prošle godine zabranio je izvoz pšenice i uništio poljoprivrednike. U silosima je bilo milion i kusur tona pšenice, cena na svetskom tržištu je bila rekordna, a on je je zabranio izvoz i ti seljaci sad pšenicu prodaju za 21 dinar. To je strašno“, podsetio je Ćulibrk.

Kada je reč o zabrani izvora oružja, Ćulibrk je upitao da li predsednik Srbije zna ko izvozi oružje iz Srbije.

„Ovo je bilo retoričko pitanje. Oružje ne izvoze državne kompanije koje ga prozvode, nego privatni trgovci oružjem. Da li on zna da su oni pajtaši i ortaci ljudi iz vrha Srpske napredne stranke ? Možda su oni završili svoje izvozne poslove, pa nemaju sad posla, pa će izvoz da se zamrzne. Ali te kompanije imaju dugoročne ugovore – i to ne možete tako da zamrznete“, ističe sagovornik N1.

Drugo, dodaje, sve te državne kompanije su „oterane u čabar i u mnogima su dugovi veći od vrednosti celokupne imovine“.

„I to zahvaljujući tome što su, na šta je ukazivao uzbunjivač Aleksandar Obradović, to oružje prodavale privatnim firmama povezanim sa SNS koje su skidale kajmak i ubirale dobit. Kompanije koje oružje proizvode zvanično su zrele za bankrot i likvidaciju jer ne vrede ništa, zato što je iz njih sve što je moglo da se isisa – isisano. I to preko tih privatnih trogvaca. I sad vam kaže – zabraniće vam izvoz. I ko će biti kriv kad to sve propadne? Biće kao sa poljoprivrednom“, konstatuje Ćulibrk.

U ovoj zemlji je, dodaje, „ključni problem što se sve odluke donose u jednoj glavi“.

„A ta glava, čak i da je najpametnija na svetu, ne može da zna sve. Trebalo bi ponekad da pusti da i neki drugi ljudi koji nešto o nečemu znaju – odlučuju“, kaže sagovornik N1.

Ko je izgradio više puteva

Prema njegovom mišljenju, Vučić uspeva da opstaje na vlasti, „jer je ljude ubedio da on njima isplaćuje plate i penzije“.

„Konkretno, govorim o sebi – znam da je moja formalna plata bila veća od njegove, dakle plaćao sam više doprinosa, dakle – više sam ja sagradio puteva od njega, jer je to rađeno našim parama – nema on svojih para. On kuka kako se nije obogatio i kako je postao još siromašniji. Nikada se ničim nije bavio – ceo život se bavi politikom, ali ne bih rekao da je osiromašio. Jer, vidim da njegova dukserica vredi više nego što ja imam na sebi kad sam obučen najbolje što mogu“, navodi gost N1.

Moramo, kaže, neke stvari da počnemo gledamo šiom otvorenih očiju.

„Kao mađioničar u cirkuskoj šatri  – on mlati rukama, a mi ne vidimo slona koji prolazi pored nas, jer on izvlači zeca iz šešira“, zaključuje sagovornik N1.

Tagovi

About The Author