Инфлација на 15,1 одсто
Преузето са портала Данас: Милош Обрадовић 13.05.2023.г.
Од јуна 2021. године није се десио пад међугодишње инфлације, све до априла чиме је прекинут низ од 21 месеца раста инфлације. Наиме, у петак је Републички завод за статистику објавио податке о априлском индексу потрошачких цена према ком је у односу на исти месец прошле године инфлација пала на 15,1 одсто, са 16,2 одсто претходног месеца.
То што је инфлација смањена, не значи да су цене престале да расту. У априлу је индекс потрошачких цена повећан у односу на март за 0,7 одсто, што је успоравање у односу на претходне месеце. У марту је месечна инфлација износила 0,9 одсто, а у јануару и фебруару по 1,4 одсто.
Тиме је раст цена за четири месеца, од почетка године закључно са априлом достигао 3,4 одсто. Рецимо у 12 месеци од априла 2020. до априла 2021. године инфлација је износила 2,8 одсто.
Очигледно је на основу података о априлским ценама и Народна банка јуче донела одлуку да не повећа референтну каматну стопу након 13 узастопних повећања.
НБС наводи да је успоравање инфлације у априлу у складу са очекивањима, као и да је базна инфлација (када се искључи раст цена хране, дувана и енергије) смањена на 11,1 одсто (са 11,3 одсто у марту). Централна банка истиче да је врхунац инфлације достигнут у првом тромесечју.
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srpska-inflacija-visestruko-premasila-evropsku-uvezeni-rast-cena-sada-vec-samo-iluzija-nasih-zvanicnika/embed/#?secret=rF05pRi4s5#?secret=wkNYPTZzH6 Успоравању месечне инфлације, према анализи НБС, у највећој мери је допринео спорији раст цена хране, и то пре свега прерађене хране, који је износио 0,4 одсто.
Цене непрерађене хране су у априлу порасле за 1,3 одсто, вођене вишим ценама поврћа, али је и код ове категорије цена раст био знатно спорији него у првом тромесечју.
Цене енергената су на месечном нивоу у априлу благо смањене – за 0,1 одсто, што је углавном последица смањења цена чврстих горива, док су цене нафтних деривата у просеку, други месец заредом, остале непромењене.
„Међугодишње посматрано, раст цена енергената у априлу износио је 13,1 одсто, при чему је допринос цена нафтних деривата након више од две године прешао у негативну зону и допринео успоравању укупне међугодишње инфлације“, наводе у НБС.
Један од најважнијих показатеља раста цена је базна инфлација, из које су скљечене цене хране и енергије на које монетарна политика нема пуно утицаја. Месечни раст базне инфлације износио је 0,8 одсто што је више од месечног раста укупне инфлације. НБС истиче да је базна инфлација мања од укупне чему доприноси стабилност девизног курса.
„Према актуелној пројекцији, очекујемо да ће инфлација у другом тромесечју остати на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године. Улазак инфлације у границе циља од 3 ± 1,5 одсто очекује се средином 2024. године.
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/brnabic-rast-plata-i-penzija-veci-je-od-inflacije-ogranicenjem-cena-inflacija-usporena/embed/#?secret=4PaGfrMghP#?secret=sc6o8J5iOz У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, смањење трошковних притисака у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, решавање проблема са застојима у глобалним ланцима снабдевања, враћање цена међународног транспорта на преткризни ниво, као и смањење укупне инфлације у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери.
Успоравању међугодишње инфлације требало би да допринесе и нова пољопривредна сезона, као и рестриктивна фискална политика и нешто спорији раст личне потрошње у односу на укупан бруто домаћи производ“, закључују у НБС.
Гледано у односу на прошлогодишњи април и даље је највише поскупела храна и безалкохолна пића-за просечних 23,1 одсто.