Зашто већи број пензинера није тужио државу због смањења пензија

Пише: Јован Тамбурић

Фото: Пензионери 30. септембра 2021. године чекају пред филијалом Фонда ПиО Н. Београд, да предају Захтев за повраћај неисплаћених делова пензије, УСПВЛС

Држава је само смањивањем пензија „уштедела“ 840 милиона евра у периоду од 1. новемра до 30. септембра 2018. године. Логично се поставља питање зашто је поступке за повраћај неисплаћених делова пензије пред Фондом ПиО и судовима покренуло око 60 хиљада од око 850 хиљада оштећених пензионера и наследника пензионера који су у међувремену преминули. Одговор на њега је комплексан и налази се у отворености и демоктратичности поступка доношења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, степену медијских слобода у Србији, стању назависности, слободе и ефикасности правосуђа, односом адвоката према проблему, високих судских такси као и менталном и идолошком односу старијих грађана према „својој држави“.

Разлога за мањи број покренутих поступака у које убрајамо парничне и управне поступке је више, од којих истичем :

Поступак за доношење Закона о привременом уређивању начина исплате пензија 2014. године је био нетранспарентан, без јавне расправе и у сенци предизборнх обећања да пензије неће бити смањиване па су пензионери и шира јавност били прилично изненађени усвајањем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Очигледно Закон је донет уз опсежне политичке, медијске и друге припреме Владе Србије које су имале циљ да смање отпор и политичку штету његовом усвајању и спровођењу. Медији под контролом власти нису обезедили јавну расправу злоупотребљавајући поверење које старији грађани имају у „државне медије“ и спречавајући да до њих дође потпуна информација о уставној заснованости, обиму и начину спровођења Закона.
Подршку доношењу Закона су дале странке и организације пензионера које су програмски биле позване да заштите интересе пензионера што их је оставило без организоване правно-политичке заштите. У исто време синдикати запослених, иако позвани и одговорни за заштиту права својих чланова као будућих пензионера, нису спречили урушавање пензијског система доношењем овог Закона и успостављање већинског управљања Фондом ПиО од стране Владе Србије. Управни одбор и руководство Фонда ПиО се у складу са Законом о ПиО, према Влади Србије нису поставили као представници и заштитници стечених права корисника и осигураника него као пуки извршиоци одлука извршне власти.
Одлука Владе Србије да се Закон спроводи супротно Закону о ПиО, непосредно, без доношења појединачних решења о смањењу пензија је била срачуната пре свега на прикривање чињенице да су пензије смањене више од 10 одсто колико је најављивано али и да се спрече масовне жалбе оштећених пензионера које би довеле и до покретања великог броја поступака пред управним и парничним судовима, које би Уставни суд СРбије морао узети у обзир приликом одлучивања о иницијативама за оцену његове уставности.
Одбацивање иницијатива и обуставе поступака за оцену уставности које су покренули народни посланици од стране Уставног суда Србије и ургентно укидање једног броја усвајајућих пресуда основних судова на тужбене захтеве оштећених пензионера је обесхрабрила оштећене пензионере и њихове адвокате да уђу у поступке. Зауздано судство и дуго трајање судских поступака код дела грађана је створило став да се против отете државе појединачно не може. Највећи број адвокатских канцеларија које су учествовале у ткз. масовкама је очекујући позитиван исход поступака које воде други адвокати су саветовали да се „сачека“ да „није време“.
Покретање судског парничног поступка подразумева плаћање високих судских такси и накнаде за ангажовање правног заступника што већина оштећених пензионера, због сиромаштва, није у могућности. Треба знати да су у једном броју држава, пензионери у поступцим заштите права из ПиО ослобођени плаћања судских такси што није случај у Србији. Изменама Закона о парничном поступку 2013. године укинуте су групне тужбе због чега је онемогућена подела трошкова судских такси и ангажовања правних заступника између оштећених пензионера као тужилаца. Врло мали број адвоката и правника са већим знањем и искуством није спреман да се ангажује у поступцима са накнадом и наградом на крају успешно завршеног поступка.
Наследници оштећених пензионера који су преминули, због неинформисаности, да се делови пензије који нису исплаћени наслеђују, нису тражили да буду стављени у решења са оставнског поступка на основу чега их могу потраживати од државе.
Савез пензионера Србије, као највећа пензионерска организација 2019. године, је на својој скупштини усвојио одлуку да ће пред надлежним државним органим покренути иницијативу за доношење закона којим би био извршен повраћај неисплаћених делова пензија. Достављена иницијатива је успавала део пензионера који очекују да проблем реши Влада Србије достављањем предлогом закона којим би неисплаћено било претворено у јавни дуг. Медијска тишина у којој је достављена наведена иницијатива и њено игнорисање од стране надлежних органа показује да све је била фарса у организацији ПУПС која је створила лажно очекивање и наду оштећених.
Друштвена група пензионера је по правилу оптерећена великим здравственим проблемима и нема времена за надгорњавање са „државом“. Највећи број оштећених је у заблуди очекујући да ће се они који су покренули поступке изборити и за њих сматрајући да ће се судске одлуке применити на све оштећене. Део старијих, оптерећен идеолошким и патриотским односом према „својој држави“ никако себи не дозвољава да је туже, очекујући да власт поштује законе и обезбеди правду.

Чињеница да је мањи број оштећених пензионера покренуо поступке за заштиту својих права не даје право Влади Републике Србије, другим државним органима и странкама које врше власт да, закључе да су оштећени пензионери пристали да им се узета имовина не врати.

Удружење синдиката пензионисаних војних лица ће наставити да позива оштећене пензионере да покрећу поступке за повраћај неисплаћених делова пензија и да тако пред правосудним органима Србије и ЕУ заштите своју имовину и достојанство.